Kom­pa­ni­ja iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta (UAE) Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment sa ko­jom je Vla­da Cr­ne Go­re pot­pi­sa­la ugo­vor o du­go­roč­nom za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že – Du­bo­vi­ca ne­ma ni­jed­nog za­po­sle­nog, ni­ti zva­nič­nu in­ter­net pre­zen­ta­ci­ju ili adre­su elek­tron­ske po­šte, po­ka­za­li su po­da­ci sa in­ter­net saj­ta „Kom­pa­ni UAE”. U pi­ta­nju je po­slov­na evi­den­ci­ja o fir­ma­ma ko­je su osno­va­ne u UAE, u ko­joj se mo­gu vi­dje­ti svi de­ta­lji o po­slov­nim dru­štvi­ma re­gi­stro­va­nim u toj bli­sko­i­stoč­noj ze­mlji.
Upr­kos tvrd­nja­ma iz vr­ha cr­no­gor­ske vla­sti da je Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment dio Ro­jal gru­pe, kon­zor­ci­ju­ma iza ko­jeg sto­ji kra­ljev­ska po­ro­di­ca UAE, to se na osno­vu po­da­ta­ka sa in­ter­net saj­ta „Kom­pa­ni UAE” ne mo­že za­klju­či­ti.
Po tim in­for­ma­ci­ja­ma, Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment ne­ma ni­jed­nog za­po­sle­nog, na­la­zi se u Abu Da­bi­ju i us­po­sta­vlje­na je 23. apri­la 2007. go­di­ne. Kao osnov­na dje­lat­nost na­ve­de­na je tr­go­vi­na, iako je u Vla­da Cr­ne Go­re ovo po­slov­no dru­štvo pred­sta­vlja kao spe­ci­ja­li­zo­va­no za raz­ra­du gra­đe­vin­skih pro­je­ka­ta.
Jed­na od pr­vih po­slov­nih ak­tiv­no­sti ove fir­me, pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re, bi­lo je ula­ga­nje u Pr­vu ban­ku. Ta ban­ka, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić, (ak­ci­je je du­go imao i pred­sjed­nik Vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić), u ju­nu 2008. go­di­ne pri­ja­vi­la je kon­tro­lo­ri­ma Cen­tral­ne ban­ke de­po­zit od Hi­dra ko­mer­šal in­vest­men­ta iz Abu Da­bi­ja.
U Cr­noj Go­ri, Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment je osno­va­la fir­mu Kvins bič di­ve­lop­ment, či­je je sje­di­šte na Ma­lom br­du u Pod­go­ri­ci, i ona je 2013. go­di­ne for­mal­no ot­ku­pi­la ten­der­sku do­ku­men­ta­ci­ju za za­kup Kra­lji­či­ne pla­že, a ka­sni­je su nje­ni pred­stav­ni­ci sa Vla­dom Cr­ne Go­re pot­pi­sa­li ugo­vor. Vla­da je ugo­vor po­tvr­di­la kra­jem ma­ja 2013. go­di­ne, ali par­la­ment to još ni­je ura­dio.
Sa­gla­snost na pred­log ugo­vo­ra o du­go­roč­nom za­ku­pu pret­hod­no su pot­pi­sa­li pred­sjed­ni­ci op­šti­na Bar i Bu­dva. Jav­ni po­ziv za uče­šće na ten­de­ru je ob­ja­vljen 26. ok­to­bra 2012. go­di­ne, a po­nu­du je do­sta­vi­la sa­mo jed­na kom­pa­ni­ja i to Kvins bič di­ve­lop­ment. Na osno­vu po­nu­de, ko­ja je oci­je­nje­na kao for­mal­no is­prav­na, po­če­li su pre­go­vo­ri sa za­in­te­re­so­va­nom kom­pa­ni­jom 8. apri­la 2013. go­di­ne, a pre­go­va­rač­ki po­stu­pak ko­ji su vo­di­li pred­stav­ni­ci Ten­der­ske ko­mi­si­je re­zul­ti­rao je pa­ra­fi­ra­njem Ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji ne­po­kret­no­sti sa in­ve­sti­ci­o­nim ula­ga­njem, 10. mar­ta 2014. go­di­ne. Pre­ma zva­nič­noj ver­zi­ji, Hi­dra je pre­ko cr­no­gor­ske is­po­sta­ve u pro­je­kat Kra­lji­či­ne pla­že tre­ba­lo da ulo­ži oko 200 mi­li­o­na eura.
U Bu­dvi je pot­pred­sjed­nik op­šti­ne Lju­bo­mir Fi­li­po­vić pr­vo po­vu­kao pot­pis za sa­gla­snost na pred­log ugo­vo­ra o za­ku­pu, ali je, na­kon iz­la­ska iz za­tvo­ra zbog afe­re sa pro­me­to­va­njem op­štin­ske imo­vi­ne, pred­sjed­nik bu­dvan­ske op­šti­ne La­zar Ra­đe­no­vić ipak sta­vio pot­pis. U ka­sni­jim jav­nim na­stu­pi­ma, Fi­li­po­vić (SDP) je tvr­dio da ugo­vor tre­ba pre­i­spi­ta­ti. Uz to su se u me­đu­vre­me­nu po­ja­vi­li i iz­vje­šta­ji da iza fir­me Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment za­pra­vo sto­ji kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen Mo­ha­med Da­hlan, ko­ga je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić jav­no ozna­čio kao pri­ja­te­lja kra­jem pro­šle go­di­ne.
Da­hlan je tre­nut­no na pa­le­stin­skoj po­tjer­ni­ci (ma­tič­na dr­ža­va ga je još ra­ni­je osu­di­la za ko­rup­ci­ju, s tim da ga sa­da te­re­te i za pro­ne­vje­ru 20 mi­li­o­na do­la­ra iz jav­nih fon­do­va) ali se na­la­zi u UAE, gdje zva­nič­no oba­vlja funk­ci­ju sa­vjet­ni­ka kra­ljev­ske po­ro­di­ce. Pri­tom je na­kon po­vrat­ka iz po­sje­te UAE u ja­nu­a­ru ove go­di­ne čel­nik par­la­men­ta Ran­ko Kri­vo­ka­pić re­kao da je ta­mo­šnjim zva­nič­ni­ci­ma po­ku­šao da na­met­ne te­mu in­ve­sti­ci­je na Kra­lji­či­noj pla­ži, ali to ni­ko­ga ni­je in­te­re­so­va­lo, što i do­dat­no de­man­tu­je Đu­ka­no­vi­će­ve tvrd­nje da je in­ve­sti­tor za­pra­vo kra­ljev­ska po­ro­di­ca iz Emi­ra­ta. Pri­tom je u or­ga­ni­ma upra­vlja­nja fir­me Kvins bič di­ve­lop­ment i Nik­ši­ća­nin Jan­ko Šku­le­tić, ko­ji je jed­no vri­je­me bio di­rek­tor Da­hla­no­ve kom­pa­ni­je u glav­nom gra­du Cr­ne Go­re.
Pa­le­stin­ske vla­sti ras­pi­sa­le su u pe­tak, zbog umi­je­ša­no­sti u ko­rup­ci­ju i pro­ne­vje­ru jav­nih fon­do­va, po­tjer­ni­cu sa Da­hla­nom i pe­to­ri­com nje­go­vih sa­rad­ni­ka, od ko­jih su ne­ki po­ve­za­ni sa po­ro­di­com Đu­ka­no­vić. An­ti­ko­rup­cij­ski ko­mi­tet Pa­le­sti­ne, osim za Da­hla­nom, po­tjer­ni­cu je ras­pi­sao i sa Mo­ha­me­dom Ra­ši­dom, ko­ji je imao broj­ne po­slo­ve u Cr­noj Go­ri, biv­šim pa­le­stin­skim am­ba­sa­do­rom u Pod­go­ri­ci Ad­ha­mom Abo Ma­da­la­le­om i Ba­si­lom Dža­bi­rom, ko­ji je, po po­da­ci­ma iz cr­no­gor­skog re­gi­stra, di­rek­tor jed­ne Da­hla­no­ve fir­me.
Aneks ko­a­li­ci­o­nog spo­ra­zu­ma DPS-a i SDP-a, ko­ji je tre­ba­lo da utvr­di prin­ci­pe na ko­ji­ma će funk­ci­o­ni­sa­ti vlast u pre­o­sta­lih 18 mje­se­ci man­da­ta, pro­pao je jer dvi­je stran­ke, iz­me­đu osta­log, ni­je­su mo­gle da na­đu za­jed­nič­ki je­zik o pro­jek­tu Kra­lji­či­na pla­ža. Iz SDP-a su tra­ži­li da se po­stu­pak po­ni­šti i ten­der opet ras­pi­še, obra­zla­žu­ći to tvrd­njom da pro­da­ja jed­ne od naj­a­trak­tiv­ni­jih lo­ka­ci­ja u Cr­noj Go­ri, a da je ona pri­tom ne­ur­ba­ni­zo­va­na, upu­ću­je na ko­rup­ci­ju. M.V.


De­po­zi­te u Pr­vu ban­ku po­lo­ži­li 2008. go­di­ne

Pre­ma iz­vje­šta­ju Cen­tral­ne ban­ke o kon­tro­li Pr­ve ban­ke, iz 30. ju­na 2008. go­di­ne, naj­ve­ći de­po­nen­ti ban­ke ob­u­hva­ta­ju sko­ro tre­ći­nu ukup­nih de­po­zi­ta. Uoče­no je da se struk­tu­ra 15 naj­ve­ćih de­po­ne­na­ta ban­ke „mo­že sma­tra­ti sta­bil­nom”.
– U struk­tu­ri naj­ve­ćih 15 de­po­ne­na­ta na dan 30. jun 2008. go­di­ne če­ti­ri de­po­nen­ta pr­vi put uče­stvu­ju sa zna­čaj­nim pro­cen­tom u ukup­nim de­po­zi­ti­ma (Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment sa 2,03 od­sto u ukup­nim de­po­zi­ti­ma, Goj­ko Ka­pi­so­da sa 1,68 od­sto, Cr­no­gor­ska plo­vid­ba AD Ko­tor sa 1,67 od­sto i La­fi­no trejd s 1,22 od­sto uče­šća u ukup­nim de­po­zi­ti­ma) – is­tak­nuo je u do­ku­men­tu Cen­tral­ne ban­ke.
Taj iz­vje­štaj sa­dr­ži i po­tvr­du da je jed­na od pr­vih ak­tiv­no­sti fir­me Hi­dra bi­lo ula­ga­nje nov­ca u Pr­vu ban­ku, jer se u nje­mu na­vo­di da su po­sto­je­ćih 15 naj­ve­ćih de­po­ne­na­ta ban­ke ne­znat­no po­ve­ća­li svo­je za­jed­nič­ko uče­šće u ukup­nim de­po­zi­ti­ma, i to sa 28,22 od­sto, u od­no­su na pr­vi kvar­tal 2008. go­di­ne. Hi­dra se kao de­po­nent po­ja­vlju­je u vri­je­me ka­da Pr­va ban­ka za­pa­da u ve­li­ke fi­nan­sij­ske pro­ble­me.


Ka­pi­tal ma­nji od 40.000, te­le­fo­ni im is­klju­če­ni

Po­da­ci sa in­ter­net saj­ta „Kom­pa­ni UAE” po­ka­za­li su da je ka­pi­tal fir­me Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment 150.000 dir­ha­ma (va­lu­ta u Emi­ra­ti­ma), što je 37.740 eura. Po­slov­na evi­den­ci­ja o fir­ma­ma ko­je su osno­va­ne u UAE po­ka­za­la je da Hi­dra ko­mer­šal in­vest­men kao kon­takt na­vo­di dva bro­ja te­le­fo­na. Me­đu­tim, upr­kos po­ku­ša­ji­ma „Da­na”, ni­je bi­lo mo­gu­će stu­pi­ti u kon­takt s pred­stav­ni­ci­ma ove fir­me iz Abu Da­bi­ja, jer na­ve­de­ni bro­je­vi te­le­fo­na ni­je­su bi­li u funk­ci­ji.